Bahove svite predstavljaju celisticku bibliju.

Ovaj veliki kompozitor je napisao sest svita za violoncelo solo u Ketenu izmedju 1717.i 1723.godine.Ove svite spadaju medju prve kompozicije napisane za violoncelo sto objasnjava i stepen tehnickih zahteva u prve tri svite.Cetvrta,peta i sesta svita po inovacijama prevazilaze nivo tadasnjih nemackih violoncelista i napisane su verovatno pri kraju ketenskog razdoblja.Bahove svite postavljaju najteze zahteve savremenim violoncelistima,pre svega u pogledu stila.Za skoro tri veka,od vremena kada je Bach svite napisao,u razvoju muzickog stvaralastva i samim tim i u nacinu izvodjenja,dogodilo se mnogo toga sto nas je udaljilo od autenticnog izvodjenja i shvatanja te muzike.Moramo biti svesni da je nacin izvodjenja barokne muzike zaboravljen polovinom XIX veka,kao i da je nas pogled na izvodjenje tih dela bio formiran,pre svega,izucavanjem klasicnih i romanticnih dela sto se osecalo kako u izvodjenje savremene,tako i stare muzike.

Violoncelo je od Bahovog doba do danas dozivelo nove promene:Stradivari je oko  1714.godine odredio preciznu menzuru violoncela,produzio je vrat,hvatnik,pojacao dusu,produzio i pojacao gredicu,povecao i izbocio kobilicu.Zice koje su u Bahovo vreme bile crevnate,danas su metalne,duze,vise zategnute sa visim stimom.Ove promene doprinele su da ton postane jaci.

Promeni tona violoncela je doprineo i razvoj gudala koji je zavrsio Fransoa Tourte.

Povratak potpuno vernoj interpretaciji barokne muzike je nemoguce sa danasnjim violoncelom i gudalom,zato je sve veca teznja u Svetu da se ova muzika izvodi na baroknim instrumentima sa baroknim gudalom,bez vibrata i sa prozracnim tonom.

Poslednjih godina imam priliku da radim sa talentovanom decom.Za mene je to veliko zadovoljstvo i ogromna odgovornost.

Smatram d aje jako vazno na vreme prepoznati talenat,ali je jos vaznije to voditi i negovati.

Svako dete,pa tako i talentovano je individua za sebe tako da je nemoguce sa tom decom raditi na isti nacin.Oni imaju nekoliko zajednickih crta:izvanredan sluh(nekad i apsolutan),osecaj za ritam,motivaciju itd.Ono sto se bitno razlikuje kod njih je tempo rada,emocionalna stabilnost i kreativnost.Zato je vrlo vazno,za takvu decu,sve planirati,korak po korak,odabrati adekvatan program u svakom trenutku,planirati javne nastupe,rad sa drugim predagozima(majstorski kursevi) i takmicenja.

Smatram da uvek treba voditi racuna o tome da detetu to ne bude teret i uvek misliti o tome da ni ta talentovana deca ne mogu podneti konstantan pritisak,i njima je potreban ponekad „time out“.

Biti talentovan moze biti i prednost ali i mana u danasnjem drustvu.Kod dece se obicno samo delic telnta prepoznaje u predskolskom dobu,a ostatak se razvija kasnije.

Sta zapravo znaci talenat?

Krajem XX veka su sirom sveta pocela mnogobrojna istrazivanja o ovoj temi i pokrenuli se mnogobrojni programi za razvoj talentovane dece u mnogim oblastima.

Sta sve spada u pojam talenta:

-natprosecna inetligencija

-natprosecna specijalna sposobnost(jezicka,muzicka,matematicka,logicka..)

-kreativnost(originalnost,fleksibilnost,fluencija…)

-motivacija(zainteresovanost,takmicarski duh,istrajnost,emocionalna stabolnost)

Talenat(koji cesto nije 100% urodjen,nego delom i stecen) je potrebno pravilno voditi i negovati,a za to je potrebno vise faktora:

1.Jako je vazno u kom uzrastu se prepozna talenat i da rad sa talentovanim detetom pocne na vreme(ni pre vremena,ali ni prekasno)

2.Veoma je vazan odabir programa za razvoj talenta

3.Vazan je odabir pedagoga,tima strucnjaka i ustanove u kojoj ce se raditi sa talentovanim detetom

4.Individualni tempo rada

5.Saradnja roditelja i pedagoga